parallax background

KAKVI SU TO SVE OSEĆAJI?

31/05/2017
COMING OUT 2
19/05/2017
NEMA RECEPTA ZA LJUBAV 1
07/06/2017
 
Odmah na početku teksta voleo bih da istaknem izvore inspiracije za ovaj tekst kroz posvetu namenjene paru Univerzuma. Ovaj tekst posvećujem svim hrabrim i neustrašivim LGBT+ ljudima koji su odlučili mnogo pre mene da žive svoj život sa ciljem da budu srećni/e i bez odluke da se komformiraju na bilo koji način heteronormativnim očekivanjima i društvenim normama. Upravo zato ovaj tekst posvećujem i jednom takvom paru plavo-zeleno-žutih očiju koje su skoro ušle u moj život i od prvog dana me uče doslednosti i hrabrosti... Zaista se ne sećam se dana i trenutka kada sam znao da sam gay. Iz ove perspektive to više nije ni toliko važno. Sećam se dana kada sam pobedio autohomofobiju. To jeste dan za pamćenje i prva velika pobeda u mom ličnom razvoju koju ponekad proslavim kao praznik. Svašta je uticalo na mene da budem danas to što jesam. Da se razumemo, stvari su i dalje daleko od idealnog, a čini mi se da tome ni ne težim. Ono što sam dugo želeo mislim da se to napokon i desilo i toliko želim da potraje... No, šta je tome sve prethodilo? Lepi trenuci i užasni padovi, velike lične krize i ogromne razvojne lekcije. Skoro nikad nisam bio sam u tim situacijama. Jako je važno da se okružite ljudima koji mogu i da ćute kada jecate kroz suze u tišini. Nikad neću sa sigurnošću znati šta mi je bilo teže- bol od diskriminacije koju sam osećao, od slomljenog srca i neuzvraćene ljubavi ili od očekivanja koje sam nagomilavao prema samom sebi. Dugo mi je trebalo i puno neprospavanih noći da budem danas to što jesam. Možda to i nije puno, ali znajte da nema lepšeg osećaja kada možete da živite dobro sa samim sobom i da uživate u pažnji drage i voljene osobe. Strah od odbijanja je, čini mi se, nekako najjači u LGBT+ ljudima. Mnogi bi rekli da je to možda čak i moja predrasuda. Znam samo da je bio toliko jak da me je vozio kroz pozorišnu predstavu zvanu heteronormativni život do 28. godine. Jako je važno da ne zaboravimo da volimo sebe i da oprostimo za početak sebi sve što nas je kočilo na putu ličnog razvoja, a dolazilo je iznutra...Zaista, kada se osvrnem na svoju prošlost, jedino su mi te dve stvari davale dovoljno smisla da uspem da dišem i da volim ono što sam i dan-danas. Možemo biti sami, usamljeni, izolovani, u strahu, begu, ali spremnost da priznamo svoje slabosti i prihvatimo kontekst u kom smo kao razvojnu mogućnost su načini sa kojim možemo da se nosimo sa mnogim izazovima i prevaziđemo i sebe i situacije u kojima se možemo naći. Niko mi nikad nije rekao da će ovo biti lako, niti to govorim drugima.Voleo bih da smo rođeni sa uputstvom za upotrebu kako živeti u skladu sa sobom, svojim rodnim identitetom i seksualnom orjentacijom. Život sa coming out-om je kao putovanje pešice na Kilimandžaro koji samo od nas zavisi da li ćemo do vrha stići uopšte ili sa podrškom i verom da mi možemo da koračamo kako želimo... Nije strašno ni biti sam, proći kroz usamljenost i izolaciju, teške trenutke i diskriminaciju. U tim trenucima jeste i to je sasvim ljudski i deo avanture koja se zove život. Od nas zavisi da li ćemo se definisati bolom koji se stvara u tim trenucima ili ga sa ponosom prevazilaziti i reći- Da, to se desilo i bolelo je! Sada je vreme da idem napred i živim život po meri koja će mene da čini sretnim... Vaš Teodor

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *