parallax background

JOŠ MALO O DRUŠTVENOJ STVARNOSTI

26/04/2017
Da li sam ja normalan???
22/04/2017
“Promovišu homoseksualce”
04/05/2017
 
Kao što sam i obećao, u svom drugom tekstu ću se ukratko pozabaviti društvenoj stvarnosti u kojoj živim, njenim normama i stereotipima koji utiču na svakodnevni život jednog gay muškarca... Životne okolnosti su različite kod svakog od nas. Bili LGBTIQ, strejt, asexualni ili kakogod se identifikovali, kontekst u kom živimo utiče na našu percepciju stvari i događaja koji nas svakodnevno okružuju. Mislim da je jako važno istaći da niko nije spašen od predrasuda, neretko i od diskriminacije, kojoj god sexualnoj orjentaciji ili rodnom identitetu pripadali. Na žalost je tako. Predrasude i diskriminacija nisu ekskluzivne za LGBTIQ populaciju i njene različitosti, nego za različitosti uopšte. One mene više bole jer su moje, jer je u pitanju deo mog identiteta koji je neotuđiv, dobijen rođenjem, a samoprihvatan godinama u odnosu na okolinu koja često nije imala kapaciteta da se nosi sa činjenicom da je njen momak iz komšiluka samo još jedan momak koji voli druge momke. Za Srbiju, predrasude i diskriminacija LGBTIQ ljudi jesu naglašene, jesu u fokusu branitelja/ki ljudskih prava i tako treba i da ostane doklegod se ne osigura da niko nema pravo da vam oduzima ijedno ljudsko pravo jer ste gay i LBTIQ. Niko nema pravo ni da vam poriče pravo na bilo koji deo identiteta. Predugo se u Srbiji ta tema demonizuje, taj deo nečijeg identiteta iskrivljuje, skriva, a toliko je vidljiva i toliko ima LGBTIQ ljudi koji su na kraju samo ljudi baš kao i ti i ja i komšija, poznanica, prijatelj, kum i kuma, brat, sestra i podrška. Ne znam odakle bih počeo sa kritikovanjem svega što se dešava u Čečeniji. Ne znam puno o toj zemlji (ili regionu?), ali je itekako došao u fokus zbog događaja neprihvatljivih na svim nivoima ljudskog. Možete li da zamislite moj užas i posle odloženu tugu zbog toga što muškarci koji su gay kao i ja na jednom kraju planete postaju proganjani, zatvarani i ubijani samo zato što su gay??? Dobar deo mene i dalje se ne suočava sa težinom užasa koje ta činjenica nosi i stvara strah od ikakve mikroideje mogućeg javnog progona, diskriminacije i zatvaranja ljudi samo zato što su gay u Srbiji... Moj sledeći tekst će se verovatno malo više pozabaviti argumentacijom zašto biti gay nije nikakva nastranost, patologija, devijantnost ili kakogod je u Srbiji ljudi već mogu nazvati. Iako se često umorim od te priče i objašnjavanja, moja aktivistička odgovornost na lokalu će ostati upravo to- priča sa svakodnevnim čovekom o tome kako je biti gay zaista normalna stvar i kako ljudi nemaju razloga da nas se plaše. Zaista to nemaju. Dobrim delom iz tog straha i kreću predrasude i diskriminacija. Za mene je biti gay isto kao i činjenica da ste se rodili crne ili plave kose, zelenih ili braon očiju, sa dve ruke i dve noge i ogromnog kapaciteta da volite i da se razvijate. Nemam problem da volim i ljude koji su homofobični. Ne znaju za bolje, nisu se preispitivali dovoljno na tu temu,često ne poznaju LGBTIQ ljude i predrasude su im jedini izvor na koji mogu da se oslone kada se suoče u realnosti sa uopšte idejom postojanja LGBTIQ ljudi.Međutim, to ih ne opravdava da se ne preispitaju i ostanu takvi zauvek. Zbog toga se i bavim aktivizmom- da ljudi nauče da je život sa drugačijima moguć, da svako poseduje kapacitet za ličnu promenu i da je ljubav za svakog moguća. Puno je predrasuda o gay muškarcima u Srbiji, neke su postale i vrlo jasne i jake društvene norme. Lepota predrasuda je to što one mogu da se preispitaju, dekonstruišu i promene u zdravorazumske stavove bazirane na slobodi, empatiji, ravnopravnosti i ljudskim pravima. Kada damo sebi prostor za to preispitivanje, naš razvoj počinje. Počinje svaki dan, u svakom momentu kada odlučimo sebi da kažemo: „Možda nisam bio/bila u pravu“. Etiketiranje, osuđivanje i diskriminacija sa različitim oblicima nasilja jednostavno nisu ok i ne smeju biti društveno prihvatljiv odgovor na različitosti na koju ljudi imaju pravo, počevši od onih dobijenih rođenjem. Slobodna volja je druga jednaka stvar u toj liniji i ljude jednostavno nekad i ne treba da se tiče i da prosuđuju o drugima na osnovu toga koga vole, ko nas privlači i sa kime idemo u krevet. Biti LGBTIQ u Srbiji je stanje izazova, živeti kao LGBTIQ osoba u Srbiji je čin hrabrosti, a javno se deklarisati i pritom boriti se za ravnopravnost i bolji život svih čin herojstva. Danas ima puno takvih heroja i heroina u Srbiji i njima na kraju posvećujem ovaj tekst, sa željom da i ja, kao i mnoge nadolazeće mlade nade, budu dovoljno hrabre da stanu iza sebe i kažu svima u oči- Ja sam gay i ja nigde ne idem!... Vaš Teodor

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *